Jednom u životu moraš da… Ovako počinje lista koju vodim od tinejdžerskih dana i skoro isto toliko je na ovoj listi jedna veoma posebna stavka: tandem skok paraglajderom. 

Ova tačka je posebna jer se plašim visine duže nego što postoji lista. Penjanje na osmatračnice je za mene užas. Pre mnogo godina nisam mogla da uživam u pogledu sa Ajfelove kule, samo sam se nadala da ću moći ponovo da se spustim brzo, a čak i visoke merdevine mogu da mi prave probleme.

Ipak, kada sam pročitala članak: Da li znaš da ljudi ipak mogu da lete ? paragliding je skočio na vrh moje liste.

Zašto? Upravo jer sam imala ideju da klizanje u vazduhu mora biti tako neverovatno ludo iskustvo, koje će me baciti u neke nove visine, one životne. 

Moj prvi pokušaj da letim u Turskoj na letovanju je propao. Informacije na internetu bile toliko oskudne, da se lokalna škola letenja nije mogla pronaći. Moja želja je ostala da čeka i žari još neko vreme. Do prošlog leta.

Pronašla sam sjajno mesto baš u Srbiji za paraglajding koji sam toliko dugo tražila svugde kuda bi otišla na odmor. Baš u komšiluku.

Naša zemlja je bogata neobičnim pejzažima i netaknutom prirodom koja oduzima dah. Koritnjak – verovatno jedno od najlepših mesta koje sam ikada videla u Srbiji – karakterišu blagi planinski nagibi, zelene doline i lepe tradicionalne kuće. Savršeno mesto za poletanje – paraglajding kraj Niške Banje.

Nekoliko kišnih dana unazad me brinulo, bilo je pitanje da ći mi vreme ovog puta biti na mojoj strani. Moja solo avantura počela je sa stanice Novi Sad prvo u Niš, pa onda u Nišku Banju. Sreća prati hrabre! U 16h časova me je čekao pilot, moj tandem učitelj, koji će me pratiti na moj spektakl „Jednom u životu“. 

Udahni, izdahni i samo ne razmišljaj o tome šta će se dogoditi.

„Želela sam to, još uvek to želim, neću odustati, dugujem to sebi, donela sam odluku i to će sada biti sprovedeno.“ Dakle, samo ne razmišljaj o visini!

Izlazimo, Goran nosi paraglajder od 20 kg u rancu i stojimo na padini brda. Samo razmišljanje o ovom mestu, sa njegovim kosim položajem, bio bi dovoljan užas da vam se noge zatresu i da se vratite na sve četiri nazad. Ne za mene, ne ovaj put.

 „Danas želim ovaj sjajan osećaj, lebdeći, savladavajući sebe, osvojiću ceo svet”-jedinstveni trenutak.

Instruktor mi stavlja kacigu, pomaže mi da sednem, sve je zakačio i namešta paraglajder. Sa nama su još četiri novajlije. Svi su zauzeti istom procedurom. Opremanje i obuku smo završili, hvala Bogu. Dakle, nema mnogo vremena za razmišljanje.

Goran stoji iza mene: “Marijana, jesi li spremna?”

Jesam li to ja? “Ne, ne baš, ali da, nekako, da, možemo da krenemo.” Izgovaram, a osećam kako mi glas drhti.

A onda kreće da broji: „Tri, dva, jedan – trči!“.

Napravismo par koraka i paraglajder nas povuče i ja izgubih tlo pod nogama. Krećemo da lebdimo. Samo nekoliko metara iznad nagiba i mi smo iznas brda i doline. Vrištim od uzbuđenja i sreće. Sve u isto vreme. Ne mogu ni oči da otvorim kako treba. Kakav neverovatan osećaj! 

Hvata me za ruke i kaže: „Pusti to, još uvek guraš vazduh iz paraglajdera. Opusti se, letimo. TO je letenje.”

Udahni, izdahni, to je to, to je ono o čemu je čovečanstvo sanjalo vekovima. Ispred nas planine, vrhovi još prekriveni snegom, okruženi oblacima. Ispod nas zelene bujne livade i minijaturne kućice, sićušni ljudi. Šta god da sada pišem, ovaj osećaj se ne može ni blizu preneti rečima.

Pravimo nekoliko krivina, a klisura ispod nas, kakav rolerkoster!

Osmeh mi se širi licem tako široko da jedva vidim svoje oči. Uradila sam to, uradila sam to stvarno, usudila sam se, kao i u svom dnevniku, gde stoji citat “Uradi to sa strašću ili nikako”. 

Tako me je skok preko moje senke, na stranu iza mojih strahova, doveo do neopisivog, jedinstvenog trenutka u mom životu, 1100 metara u vazduhu, sa pogledom na jedno od najlepših mesta na svetu. I puna sam emocija.

Uzbuđenje, čista radost, adrenalin, neverovatna zahvalnost. Osećala sam se kao da mogu postići bilo šta ako se posvetim tome.

Ovaj svet je tako lep!

Pa, kako to izgleda? Sada i ti želiš da poletiš i probaš paraglajding kraj Niške Banje? Onda potraži lepo mesto i dobru školu letenja kako bi tvoje iskustvo bilo zaista za pamćenje. Let od 30 minuta koštao me je malo novca, a definitivno je vredelo.

Paraglajding je bezbedan sport. Iskusni instruktor će ti reći da najvažnija stvar koju moraš imati na umu prilikom paraglajdinga nije brzina vetra, ili vazdušni pritisak, niti da li postoji vidljivost ili ne. Zapravo, ne spoljni faktor, već stav čoveka i njegova pripremljenost.

To je kao da voziš kola. Neko ko nikada nije seo za volan, a ima dobrog instruktora koji će ga obučiti da vozi što bezbednije, voziće sa mnogo više opreza, nego neko ko je kroz ceo proces prošao veoma ležerno. Čak i kada to uporedimo sa drugim „ekstremnim“ aktivnostima, podaci pokazuju da je jahanje opasnije od paraglajdinga.

Možeš se opustiti, nakon što dobiješ instrukcije i uživati u neverovatnom pogledu koji ćeš videti tokom leta i osećaju slobode. I još bolja stvar – većina instruktora i klubova nudi besplatne fotografije i video zapise sa letova, tako da ćeš to iskustvo zauvek imati, ne samo u mislima, već i u albumu. Osim osećanja, koje doživiš tokom leta, paraglajding je dobar način da se okušaš u ekstremnom sportu bez neke posebne opreme i bez prethodnog iskustva.

Sledeće putovanje je pred tobom, a ti još razmišljaš o tome koji ranac da kupiš ili koji higijenski artikli će zauzeti najmanje mesta? Dozvoli da budeš inspirisan mojom pričom i sjajnim ljudima u školi letenja!